Mathias Poledna predstavlja Austriju na Bijenalu u Veneciji 2013

This post is also available in: Engleskom

Mathias Poledna, austrijski umetnik koji živi i stvara u Los Anđelesu već dvanaest godina predstavljaće ove godine Austriju na 55. Bijenalu u Veneciji.
Na konferenciji za novinare koju je otvorila austrijska Ministarka za Obrazovanje, umetnost i kulturu Klaudija Šmid, novi komesar austrijskog paviljona Džasper Šarp je izjavio: “U pravljenju selekcije je bilo bitno da su rad i pristup izabranog umetnika od neospornog značaja za momenat u kome se nalazimo – izabrati pravog umetnika u pravo vreme. Bilo je previše slučajeva da su umetnici u Veneciji predstavljali zemlje u pogrešnoj fazi svojih karijera. Mislim da je ovo idealan trenutak za Matijasa Polednu da se osmeli na ovakav izazov.” Šarp je podvukao značaj selekcije umetnika sa velikim iskustvom sa internacionalnim institucijama, osobu koja je sposobna da radi pod velikim pritiskom u kreiranju umetničkog dela od izvanrednog kvaliteta: “Poledna se već neko vreme u Austriji smatra jednim od najtalentovanijih umetnika svoje generacije i izlagao je u mnogim vodećim domaćim institucijama – na primer u MUMOK-u i Generali Fondaciji, njegovi radovi se nalaze u Belvederu…

Izborom Matijasa Poledne za predstavnika Austrije na narednom Bijenalu u Veneciji Džasper Šarp je pronašao umetnika koji ispunjava sve prethodno pomenute uslove; Poledna je stekao značajno internacionalno priznanje na muzejskom nivou sa institucionalnim izložbama po čitavoj Evropi i SAD. Njegovi radovi su zastupljeni u nekim od najprestižnijih muzeja kao što su MoMA, njujorški Whitney muzej američke umetnosti, Gradski muzej u Amsterdamu (Stedelijk museum), Muzej savremene umetnosti u Barseloni (Museu d’Art Contemporani de Barcelona) i čikaški Muzej savremene umetnosti (Museum of Contemporary Art Chicago).

U jučerašnjem saopštenju za medije austrijskog paviljona, Polednin rad je opisan na sledeći način: “ispituje odnose između umetnosti i zabave, savremenosti u arhitekturi i dizajnu, filmskog jezika, kinematografije i procesa kreiranja slika u našoj kulturi. Često obogaćeni obimnim istraživanjem njegovi projekti nastali u poslednjih nekoliko godina su poprimili oblik minimalnih filmskih instalacija koje sugerišu kompleksnu tenziju između njihove visceralne draži i koncepta koji kruže oko njih.” Kao tipični primeri ove kompleksnosti pomenuta su dva filma Matijasa Poledne: „Kristalna palata“, filmska instalacija (35 milimetara) snimljena u Papui Novoj Gvineji po narudžbi čikaškog Muzeja savremene umetnosti, Hamer muzeja iz Los Anđelesa i njujorškog „Novog muzeja“ (New museum) i jedan film (16 milimetara) koji će uskoro postati deo stalne kolekcije Gradskog muzeja u Amsterdamu. Polazna tačka ovog rada je kolekcija kristalnih čaša dizajniranih od strane Adolfa Losa čiju je prvu seriju 1929. proizvela čuvema bečka kompanija L & J Lobmajer (L&L Lobmeyr)

Mathias Poledna Video Installations

Levo: Matijas Poledna, Kristalna palata (2006); 35mm film, uz pristanak galerije Daniel Buchholz, Kolonj/Berlin
Desno: Mathias Poledna, Double Old Fashion, 2009;16mm film u boji, uz pristanak umetnika i galerije Daniel Buchholz, Kolonj/Berlin;

Matijas Poledna radi na nekoliko izložbi koje će se održati u skorijoj budućnosti.

Kancelarija otvorena za javnost i uzbudljiva nova publikacija

Džasper Šarp i njegov tim eksperata uključenih u konsultacije, arhiviranje, produkciju, odnose sa javnošću i grafički dizajn za austrijski paviljon na Bijenalu u Veneciji 2013 su se nedavno preselili u kancelariju u centru Beča. “Bilo nam je važno da projekat koji je većim delom finansiran iz javnog budžeta ima javni prostor negde gde ljudi mogu da uđu direktno sa ulice, da postave pitanja i da saznaju detalje o Veneciji i da mogu da porazgovaraju sa nama…“ kaže Šarp. Nova kancelarija će takođe vršiti funkciju arhiva – u januaru ove godine je donešena odluka o pripremamama jubilarne publikacije koja će do detalja ispratiti stodvadesetogodišnju istoriju austrijske prisutnosti na Bijenalu u Veneciji. Knjiga koju je finansiralo Austrijsko Ministarstvo za Obrazovanje i Kulturu će dati kompletan pregled svake pojedinačne izložbe od 1895 naovamo uz pomoć do sada neobjavljenih fotografija, dokumenata i korespondencije, papira iz javnih i privatnih arhiva, poreskih listova, čak i cenovnika i liste kupaca – treba se podsetiti da je Bijenale u Veneciji sve do 1968. bio prodajnog karaktera. Ova ambiciozna publikacija neće istraživati samo umetnost kao takvu, već i šire političke i kulturne okolnosti pod kojima je svaka izložba nastala. Dobar deo istraživanja je već obavljen u arhivima Venecije ali i dalje postoje teškoće u pronalaženju podataka vezanih za prvih četrdeset godina postojanja Bijenala jer su bile jadno dokumentovane.