Julian Opie u galeriji Krobath

This post is also available in: Engleskom

Julian Opie, "Summer" (2012)

Julian Opie „Summer“, print 59
(2012), Inkjet face mounted on toughened glass with aluminium, Courtesy: Julian Opie & Krobath Wien|Berlin

Pre pet godina britanskom umetniku Julianu Opie-u je posvećena velika retrospektiva u bečkom Muzeju primenjenih umetnosti (MAK)koja se fokusirala na njegove, tada najnovije, radove koji su se uglavnom sastojali od portreta inspirisanih Zlatnim dobom holandskog slikarstva i japanskim majstorima Ukiyo-e škole iz 18. i 19. veka.

Izvanredna serija kompjuterskih generisanih pejzaža na dvo- i trodelnim ekranima – Osam pogleda na Japan (2007), mala oaza usred animiranih i ne-animiranih portreta, bila je zasnovana na fotografijama koje je umetnik snimio na svojim brojnim putovanjima u Japan. Očigledno pod uticajem Hiroshiginih pejzaža i, uz intervencije na perspektivi, jedinstvenih po svojoj atmosferi usamljenosti, slike planine Fuji su oživele kroz dejstvo boje, zvuka ili blagog lejujanja latica Belih Rada. Opie je počeo da se interesuje za Japan kada je otkrio grafička remek-dela majstora Ukiyo-škole Hiroshige i Kitagave Utamare, čiju umetnost sakuplja već nekoliko godina.
Tragovi japanskog uticaja su i dalje vidljivi u tri dela prikazana u bečkoj Krobath galeriji na izložbi koja je otvorena 7. juna: Večernje sunce (2011), Jabukovo drvo (2012) i Zvezda padalica (2012) (u pitanju su kompjuterske animacije na 55 „LCD ekranima). Još jednom, Julian Opie je integrisao pokretne elemente kao što je roj insekata koji je okupan poslednjim zracima zalazećeg sunca, diskretno treperenje zvezda u noći, ili usamljeni avion koji seče čisto plavo nebo, jedva vidljiv iza jabukovog drveta u cvatu. Umetnik je zadržao vertikalnost klasičnih Ukyio-e slika i grafika: „može biti da je format ostao isti, ali svi motivi su inspirisani francuskim pejzažima. Nema više japanskih slova i prizor je drugačiji „, objasnio je Opie tokom našeg kratkog razgovora na otvaranju izložbe.

U Krobath galeriji je pokazano i sedam (ne-animiranih) francuskih letnjih pejzaža. Kolorit printova koji prikazuju ravnice podeljene na skoro jednake polovine lokalnim seoskim putevima, podseća na mustru vojničkog maskirnog platna. Sem pokoje senke koju na pust prašnjav drum baca neko od visokih stabala drveća, ništa ne remeti skladne prizore na kojima je očito potpuno odsustvo živih bića..

Julian Opie izložba u galeriji Krobbath traje do 27. jula