Omaž fotografskom stvaralaštvu Linde McCartney

This post is also available in: Engleskom

Brian Jones & Mick Jagger, New York, 1966 copyright Paul McCartney, fotografija: Linda McCartney

Brian Jones & Mick Jagger, New York, 1966 copyright Paul McCartney, fotografija: Linda McCartney

KunstHaus, Beč (tekst objavljen u dnevnom listu „Politika“ 26. Juna 2013): Linda McCartney (neé Eastman, 1941-1998) je ime koje će pre svega uhvatiti pažnju the Beatles fanova. Neki od njih joj, kao i Yoko Ono, prebacuju da se umešala u muzičku karijeru svoga muža, pre svega formiranjem grupe Wings u kojoj je svirala klavijature. Linda McCartney je, međutim, pre nego što je srela slavnog Beatlesa, izgradila karijeru jednog od omiljenih fotografa rock’n'roll muzičara SAD i Velike Britanije. Ona je bila prva žena čija je fotografija osvanula na naslovnoj stranici Rolling Stone magazina – u pitanju je portret Erica Claptona, jedne od mnogobrojnih rock zvezda koji su foto seanse sa Lindom McCartney hvalili kao neproblematične i ugodne.
Put Linde Mccartney do zvezda “ludih 60-ih” je koliko slučajan toliko i smeo. Kao ćerka popularnog advokata koga angažuju umetnici i muzičari, Linda odrasta naviknuta na lica poznata javnosti. Pukom slučajnošću početkom 1960-ih odlazi na kurs fotografije kod Hazel Archer u čuveni Black mountain college gde prvi put uzima kameru u ruke. Hazel Archer je, smesta prepoznavši njen talenat za portrete, motiviše da se posveti fotografiji. Kamera postaje stalni saputnik američke fotografkinje koja je, od momenta kada se 1966, radeći kaon recepcionistkinja u časopisu Town & Country dočepala neželjene pozivnice za “plutajući” foto šuting Rolling Stonesa na reci Hadson, započela briljantnu karijeru. Fotografije Micka Jaggera i Briana Jonesa dok očigledno flertuju sa osobom iza kamere, pokazuju opuštene mladiće u neisceniranim pozama. Godinu dana kasnije, dobija narudžbu da u Londonu snimi reportažu o “gradu Swinga” u kome će i upoznati svog budućeg muža koji joj je, na neoriginalan način, prišao u noćnom klubu sa rečima “zdravo, ja sam Paul”. Svega četiri dana kasnije, Linda će kamerom ovekovečiti Beatlese na njihovoj promociji albuma Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band u kući Briana Epsteina.

Heather, Stella and Paul, nepoznato mesto, 1975 copyright: Paul McCartney/ Fotografija: Linda McCartney

Heather, Stella and Paul, nepoznato mesto, 1975 copyright: Paul McCartney/ Fotografija: Linda McCartney

Ugodna priroda Linde McCartney i njen neposredan i nenametljiv odnos prema ljudima sa kojima sarađuje, omogućavaju joj saradnju sa najpoznatijim ljudima iz entertqainement industrije. Tako nastaju neverovatni portreti Jimmy Hendrixa, Kinksa, Beach Boysa, Gingera Bakera, Grateful Dead, Otisa Reddinga, Franka Zappe ali i umetnika, modela, filmskih reditelja i pisaca – Jima Jarmuscha, Johnny Deppa & Kate Moss, Allena Ginsberga, Gilberta & Georga, Willema de Kooninga i Neila Younga. U bečkom KunstHausu se na do sada najvećoj retrospektivi Linde McCartney mogu videti i njena tri crno-bela portreta od kojih je dva snimio Jim Morrison, a jedan Graham Nash (iz sastava Crosby, Stills, Nash & Young).

Sa sto devedeset fotografija koje ne potiču samo iz rock’n'roll miljea, najopsežnija izložba fotografija Linde McCartney je u Beč, doduše na svega dva sata, dovela i Ser Paul McCartneya čiji je dolazak, na njegov zahtev, do poslednjeg trenutka držan u tajnosti. “To je Lindin šou”, objasnio je u svome kratkom obraćanju novinarima.

Ostatak fotografija govori upravo o problemu ukradenog šoua sa kojim se Linda suočila od 1969, udajom za poznatog Beatlesa. Od nesputane fotografske slobode koju je ranije uživala, Linda McCartney i sama pada u nemilosrdan fokus štampe i opsesivnih beatles fanova koji bračni par McCartney prate u stopu. Mlada američka fotografkinja počinje da vraća vatru na radoznalce kamerom i deo tih fotografije se takođe može videti na izložbi u KunstHausu.
Posebne emocije kod posmatrača ne izazivaju toliko portreti poznatih ličnosti, koliko porodične fotografije koje su delimično nastale na porodičnom imanju u Škotskoj, među njima dirljiv snimak Paula koji ispod bunde na srce privija svoju novorođenu ćerku, upotrebljen i kao cover za njegov solo album “Maybe I’m amazed” iz 1970.
Linda McCartney je rado eksperimentisala sa fotografskim tehnikama i u Kunsthausu se nalaze njene cijanotipije, platinotipije i fotogravure.
Svoj lični doprinos očuvanju sećanja na umetnost prve supruge koja je 1998 umrla od raka dojke, Paul McCartney je dao (sem neprekidnom posvećenošću njenom humanitarnom radu i fondaciji) režiranjem sedmominutnog filma “Grateful Dead” (1995) uz muziku sa albuma Anthem of the Sun (1968) ovog poznatog benda. Film se sastoji od brzo-smenjujućih crno-belih fotografija koje je Linda McCartney snimila na dve lokacije: u Central parku i u čuvenoj Dead kući u San Franciscu na adresi 710 Ashbury.

Izložba traje do 6. oktobra.