Slika kao zrnce stvarnosti

This post is also available in: Engleskom

Heike Baranowsky Barometer (iiii)

Heike Baranowsky „Barometer (iiii)“, 2013, Video still, 4- Chanel Video installation
Courtesy Galerie Barbara Weiss, Berlin, © Heike Baranowsky / VBK, Wien 2013

Lentos, Linz: Heike Baranowsky „Time Traps“

Kada sam 2001 došla u Kaliforniju, bila sam ubeđena da ću otkriti novu vrstu urbanosti, ali umesto toga – pronašla sam pustinju“, kaže Heike Baranowsky dok nas vodi kroz svoju izložbu Time traps u Lentos Linz-u  na dan zvaničnog otvaranja. Nemačka umetnica zrači prijatnom non-šalantnošću koja je takođe jedna od najupečatljivijih karakteristika njenih umetničkih dela, prevashodno video radova.

Heike Baranowsky istražuje mogućnosti digitalne tehnologije, sa lakoćom se prebacujući sa statičnih na pokretne slike i obratno, tako da je teško reći kada manipulacija počinje, a kada prestaje. Koristeći se statičnim snimcima i dugim kadrovima, ona kreira jedva primetne alteracije početnog kadra, poigravajući se sa pojmovima vremena i prostora. Neki od njenih video radova imaju notu dokumentarnog filma, ali samo delić vremena pre nego što će preći u druge sfere kinematografske umetnosti.  To je takođe slučaj u njenom poslednjem radu Barometar (2012/13) koji je snimljen u prostorijama bivšeg centra za obuku Kienbaum (nekadašnja Istočna Nemačka) blizu Berlina, na mestu specijalno izgrađenom za obuku profesionalnih sportista opremljenom sistemom za manipulaciju vazdušnog pritiska koji još uvek može da simulira uslove slične planinskim. Sportski timovi bi trenirali pod stalnom promenom vazdušnog pritiska, na taj način povećavajući kapacitet pluća i regeneraciju crvenih krvnih zrnaca.

Iako ovaj sportski kompleks nije aktivno korišćen već skoro trideset godina, unutrašnji prostor izgleda identično kao u svojim najaktivnijim danima. Pa ipak, umetnici nije bilo – iz sigurnosnih razloga – dozvoljeno da se slobodno kreće po zgradi tokom snimanja svoj projekta, zbog čega je morala da napravi kompromis postavivši kamere na istovetno mesto na kojima su se već nalazile sigurnosne kamere. Baranowsky je, u svrhe ilustracije nevidljivih promena vazdušnih uslova u sobi, upotrebila meteroološke balone, ostavljajući ih da se ponašaju prema sopstvenoj koreografiji, zarobljeni u mehanički kontrolisanoj sredini. Kamera prati, dokumentarističkim tempom, sablastan obrtaj pedala na fitnes biciklima (umetnica bi ih, pre aktiviranja kamere, ručno pokretala i potom snimala) u sobi potpuno lišenoj ljudskog prisustva. Korak po korak, snimak po snimak, ostatak prostorije sa spravama za trening se otkriva i njen sablastan klaustofobičan prostor oživljava pokretom zastarelih mašina.

Umetnica stavlja tzv nežive objekte u pokret, otvarajući pitanja o stepenu naučnih saznanja o prirodi pojava, kao što je „ploveće kamenje“ u kalifornijskoj Dolina smrti , temi koju je obradila u svom video radu Racetrack (2010). Ploveće kamenje svih veličina, rasuto po platou Racetrack Plaie, jako dugo zbunjuje naučnike zbog očigledne sposobnosti da se pomera samostalno. Heike Baranovski je tro-kanalnu instalaciju čiji se naslov odnosi na sporo kretanje kamenja, napravila pomoću stop-motion animacije. U pitanju je umetnički rad koji nalikuje slagalici satkanoj od hiljadu tananih puzzle komada sa svakom slikom posebno generisanom različitim pozicioniranjem kamere koja kruži oko kamena. Posmatrač ima utisak da vidi kamenje kako se kreće, ostavljajući dubok trag na osešenom jezerskom koritu.

Heike Baranowsky, Blown in The wind

Heike Baranowsky „Blown in the Wind“, 2002, 1-Chanel-Video installation,
Courtesy Galerie Barbara Weiss, Berlin, © Heike Baranowsky / VBK, Wien 2013

Dva video rada koja se nalaze u Lentosu su urađena u kalifornijskoj pustinji. Pored gore-pomenutog dela, posetioci muzeja imaju priliku da pogledaju jedno-kanalnu instalaciju Blown in the Wind (2002) Heike Baranowsky koja prati pokret osušenih žbunastih biljki  kroz jalov pustinjski pejsaž. Umetnica zamrzava sve ostale pokrete – čak i svako zrnce peska ostaje na svome mestu.

Naziv izložbe u Lentosu – Vremenske zamke – koja se bazira na selekciji svega deset od veće produkcije radova koji su nedavno bili izloženi u Kunsthalle u Düsseldorfu, je dat prema kataloškom eseju Joanne Lowry koja citira pasaž iz studije „Net: Traps and Artworks as Traps, in Art and Anthropology“ Alfreda Gella.

Izložba traje do 18. avgusta

Autorka teksta je inspiraciju za naziv članka dobila čitajući esej Jana Verwoerta o Heike Baranowsky