Retrospektiva Gottfrieda Helnweina

Helnwein & Schröder

Gottfried Hellnwein i direktor Albertine Dr. Klaus Albrecht Schröder na konferenciji za novinare, Foto: Marina Richter

Albertina, Beč: Sa zaštitnim znakom – crnom odećom i obaveznom bandanom i tamnim naočarima, Gottfried Hellnwein više podseća na rok zvezdu nego na slikara / fotografa koji se čitav život posvećuje kritičkoj analizi nasilja, pre svega nad decom. Na kraju krajeva, plan tinejdžera Gottfrieda Hellnweina je bio da postane član sastava Rolling Stones, što je video kao „idealnu egzistenciju“. Sada, skoro pedeset godina kasnije, može se reći da su Stonesi postali deo Hellnweinovog hola slavnih na crno-belim fotografijama koje tvore deo serije „Lica“ nastale ih 1990. Lica Micka Jaggera i Keitha Richardsa se mogu videti na izložbi u Albertini uz portrete Michaela Jacksona, Lou Reeda, Keitha Haringa, Charlsa Bukowskog, Williama S. Burroughsa, Andya Warhola, Normana Mailera, H.C. Artmanna, Arna Brekera i Leni Riefenstahl u selekciji 12 od ukupno fotografije iz 23 serijala.
Na do sada najvećoj Hellnweinovoj retrospektivi na nemačkom govornom području sa 150 radova, među njima i ranih crteža, akvarela i pastela, zastupljene su sve slikarske i fotografske faze austrijskog umetnika koji živi i stvara u Los Anđelesu i Irskoj. Tema koja se provlači kroz sve periode njegovog stvaranja je nasilje, tačnije – kritika ljudske brutalnosti. Mnoga od velikoformatnih slikarskih platna koja prikazuju namučenu i zlostavljanu decu, ali i decu kao krivce, ostavljaju gorak ukus u ustima svojom hiper-realističnošću. „Deca su najvažniji deo svakog društva, ali ona dobijaju najgori tretman“ kaže umetnik koji priznaje da želi da vidi svet dečijim očima.

Na tragu neprijatnog ….

Hellnwein, "Lebensunwertes Leben" 1979

Detalj sa akvarela „Život nevredan življenja“ (1979), ©VBK Wien 2013, Foto: Marina Richter

Odrastavši 1950 1960 ih i ih u patrijarhalnoj austrijskoj porodici u kojoj pitanja nisu dobrodošla, Hellnwein se predaje likovnoj analizi neslavne prošlosti svoje zemlje u kojoj je dolazilo do planske „selekcije“ „vrednih i bezvrednih ljudskih života“. Njegova sto metara dugačka instalacija „Noć devetog novembra“ u Kelnu (1988) posvećena takozvanoj „Kristalnoj noći“ (9-10 Novembra 1938), seriji organizovanih napada na jevrejsko stanovništvo širom Nemačke i Austrije od strane nacista, prikazivala je uveličane postere lica (današnje ) hrišćanske i jevrejske dece kao i dece sa specijalnim potrebama, preko puta kojih je postavljena uvećana ilustracija iz knjige „Udžbenik podljudskih stvorenja“. Svega nekoliko dana po otkrivanju instalacije, neo-nacisti su vandalizovali deo ovog rada. Okrenut istom istorijskom periodu „o kome Austrijanci ne znaju ništa jer pate od kolektivne amnezije“ je i akvarel na kartonu „Život nevredan življenja“ (1979) koji je inspirisan istinitom pričom; bečki lekar Heinrich Gross je između 1942-1944 deci sa fizičkim i psihičkim nedostatcima stacioniranoj na klinici

G. Hellnwein in Albertina

Detalj sa izložbe, Foto: Marina Richter

Am Spiegelgrund trovao hranu „ne bi li im prekratio muke“. Na platnu vidimo glavu deteta klonulu na tanjir, dok ručica i dalje dodiruje kašiku kojom je uzelo smrtonosan zalogaj. Ovo delo se bavi mučnom temom „eutanazije“ koji su nacisti sprovodili nad osobama koje nisu odgovarale idealima „snage i lepote“ arijevske rase. Zgrožen činjenicom da je dotični dr. Gross i dalje praktikovao svoju profesiju po završetku rata i to kao forenzički psihijatar, i još više šokiran nereagovanjem javnosti na intervju koji je o svojoj prošlosti dao dnevniku „Kurir“ Hellnwein mu je 1979. uputio javno pismo koje je zajedno sa slikom pomenutog akvarela objavljeno u časopisu „Profil“: „Poštovani doktore Grosse, dok sam gledao (američku seriju)“ Holokaust „prisetio sam se vašeg intervjua u Kuriru. I pošto je ovo svetska godina deteta, želeo bih da ugrabim priliku da vam se u ime dece o kojoj ste se brinuli i kojoj ste pomogli da se uspnu na nebo, od srca zahvalim, Hvala vam što ih niste usmrtili injekcijama i što ste im, umesto toga, umešali otrov u hranu. Srdačno, uz nemački pozdrav, Gotfrid Helnvajn „.
Od 1980 ih, u Hellnweinovim akvarelima koje se vraćaju u najmračniju epohu austrijske istorije, pojavljuje se i neslavna figura Adolfa Hitlera kome se na izložbi u Albertini, na bezimenom ulju / akrilu na kartonu iz 2012 sa rukama u džepovima, izazovno ceri Miki Maus. Odrastajući „u bezbojnom posleratnom svetu u kome se niko nije smejao“ na Gottrieda Hellnweina je najveći uticaj izvršio upravo susret sa svetom Walta Disneya i stripovima Carla Barksa koje je sa drugarima u – od savezničkih sila okupiranoj Austriji – dobio od američkih vojnika. Paja Patak i Miki Maus se kod Hellnweina pojavljuju u kameo ulogama, drski, cinični, ljudski: „Iako Paja ne izgleda kao ljudsko biće, on bolje otelotvoruje suštinske probleme ljudske egzistencije od mnogih ozbiljnih umetničkih dela koje sam video“ objasniće umetnik u intervjuu Howardu Foxu.

Užasi rata

G. Hellnwein, "The Disaster of War 22" (2008)

„The Disaster of War 22″ (2008), ulje i akril na platnu, kolekcija Christian Baha, ©VBK Wien 2013

U seriji ulja na platnu „Užasi rata“ (2006 od naovamo), pored Diznijevih figura, na likovnim kompozicijama se pojavljuju Manga i anime junaci poznati iz video i kompjuterskih igrica, stripova i crtanih filmova, zatečeni u najopasnijim situacijama, nekada sukobljeni sa decom ratnicima , nekada sa pravim scenama rata.
Temu dece martira, kao predstavnike bespomoćnih i sudbini prepuštenih ljudskih bića – krvavih ili povijenih glava i udova, namučenih lica, rasplakane i sa bolnim čeličnim konstrukcijama na telu – Hellnwein delimično gradi na osnovu policijskog fotografskog materijala i izveštaja o raznim slučajevima zlostavljanja u porodici, crkvi, školama i domovima za nezbrinutu decu.

Tokom 1970 ih, Hellnwein protest iskazuje na ulici u nekoliko performansa u kojima sebe, ali i decu inscenira kao izmučene društvene izopštenike, što je dokumentovano fotografskom kamerom. Umetnik upućuje direktnu kritiku društvu koje se ponosi svojim socijalnim i humanim zakonima, a koje istovremeno godinama zatvara oči pred institucionalizovanom torturom.

Žena u fokusu

Inspirisan jednim radio intervjuom sa nemačkom feministkinjom Alice Schwarzer u kome je pominjala seriju od 48 portreta Gerharda Richtera iz 1972 (pokazanih godine nastanka u nemačkom paviljonu na venecijanskom bijenalu) među kojima se nije našla nijedna žena, Gottfried Hellnwein je tačno dvadeset godina kasnije naslikao isto toliko portreta značajnih žena kroz istoriju, među njima Virginije Woolf, Elle Fitzgerald, Coco Chanel, Josephine Baker, Marilyn Monroe, Käthe Kollwitz, Tine Turner, Patricie Highsmith, Janis Joplin, Gertrude Stein, Simone de Beauvoir, Mileva Einstein, Pine Bausch, Selme Lagerlöf, Marie Curie, Florence Nightingale, Susan Sontag, Marlene Dietrich, Anne Frank, Camille Claudel, Margaret Mead, Meret Oppenheim, Astrid Lindgren, Rose Luxemburg, Ingeborg Bachmann i Elfriede Jelinek.

Gottfried Hellnwein je sarađivao sa Marilynom Mensonom na nekoliko serija fotografija pod nazivom „Zlatno doba“ koje su 2003 izazvale veliku kontroverzu. Izradio je portrete Marlene Dietrich za njenu autobiografiju „Neke činjenice o meni“ (1990), a Tajm magazin ga je angažovao da naslika Johna Kennedya povodom dvadesetogodišnjice atentata na ovog američkog predsednika.

Izložba traje do 13 oktobra