Sopstveni odraz u zlatu baroka

A visitor is going through Eliasson's "Fivefold Tunnel" (2000)

Posetilac prolazi kroz Eliassonov „Fivefold Tunnel“ (2000)

Zimska palata Eugena Savojskog, Beč: Na pariskom Trgu Republike je nedavno postavljena nova instalacija islandsko-danskog umetnika Olafura Elijasona, sastavljena od dvanaest blokova grenlandskog leda dopremljenog hladnjačama, kao podsetnik ranjivosti Arktika, kontinenta snažno pogođenog globalnim zagrevanjem. Zamišljen kao vizuelna podrška Konferencije o klimatskim promenama (30. novembar – 11. decembar), ovaj projekat je od terorističkog napada na koncertnu salu Bataklan dobio i dodatno, simbolično značenje. Sredinom novembra, Elijason je novinaru britanskog lista Gardijan objasnio da će ovaj rad, pored njegove poruke o krhkosti prirode, neizbežno postati i rad o opstanku urbane kulture.

eye see you

„Eye see you“ (2006)

Na Elijasonovoj samostalnoj izložbi „Baroque, baroque” tek otvorenoj u Zimskoj palati princa Eugena Savojskog u Beču, vlada manje „ledena” atmosfera. Već na ulazu, iza vestibula sa svetlosnom instalacijom „Organski i kristalni opis” (1996), posetioca na stepeništu palate dočekuje žuta monohromatska svetlost koja na tren podseća na zaslepljujuću blještavost sunčevih zraka u vrele letnje dane. Barokni ornamenti se gube u intenzivnom žutilu, zidno slikarstvo se pretvara u sopstvene crno-bele kopije, dok siva lica posetioca promiču jedna pored drugih, modrih usana i bezbojne spoljašnosti. „Žuti koridor” (1997) nije prva Elijasonova monohromna intervencija u Beču u kome je već pre skoro deset godina prednju fasadu Ferbunda (privatne elektroprivrede u prvom gradskom distriktu) obavio „Žutom maglom”. Za umetnika koji već godinama boravi i stvara u Berlinu, šansa da izvrši intervencije u Zimskoj palati Eugena Savojskog je ostvarenje dugogodišnjeg sna o osavremenjivanju baroka, projektu koji je započeo davno, ali koji do sada nije imao prilike da ostvari u autentičnom ambijentu:
- Svet se nažalost pobaročio. Dugo sam razmišljao o načinima na koje ga je moguće učiniti savremenim. Ovde sam konkretno želeo da mehanizujem čitave prostorije, da ih „pročistim” i „provetrim”, da redukujem baroknu žestinu i „smirim” muzej, izjavio je novinarima povodom koncepta izložbe u Zimskoj palati Eugena Savojskog.

eva

„Your uncertain shadow“ (2010)

Smirivanju opulentnosti doprinosi centralni rad izložbe – šezdeset metara dugačko i dva metra dvadeset centimetara visoko ogledalo koje se proteže kroz sedam prostorija palate, sasvim pokrivajući prozore ka ulici. Ono stišava silinu kojom se zlatna ornamentika, raskošni tapeti, slike i parket obrušavaju na čula posetilaca koji postaju svesni svoje pojave na svakom koraku, ne samo kroz sopstveni odraz u ogledalu već i u prisutnim kaleidoskopima koje ga integrišu u baroknu okolinu. „Petostruki tunel” (2000), mrežasta konstrukcija od nerđajućeg čelika sa mustrom koja se zasniva na linijama matematičara Roberta Amana, prati deo ogledala, povezujući dve izložbene prostorije. Pet slojeva paralelnih linija se međusobno preklapaju pod uglovima od 108 i 72 stepena, tvoreći komplikovanu mustru. Iz perspektive koja se pruža iz tunela, barokna težina tavanica oslikanih kitnjastim cvećem sa kojih se spuštaju masivni kristalni lusteri se dodatno ublažava, delujući kao deo iscepkane slike iza metalne zaštite.
Zbog precizno interaktivnosti sa prostorom palate, teško je poverovati da su samo dva rada napravljena za potrebe ove izložbe, od kojih je jedan pomenuto ogledalo, a drugo – „Želje naspram čuda”, polukružni mesingani prsten prečnika pet metara, koji „lebdeći” iznad parketa, svojom otvorenom stranom dodiruje ogledalo i time kompletira krug. Skoro svi eksponati potiču iz dve značajne privatne kolekcije – Thyssen-Bornemisza Art Contemporary iz Beča i Juan Patricia Vergez iz Buenos Airesa. Direktorka Belvedera Agnes Huslajn-Arko izložbu naziva skoro perfektnom simbiozom dvaju epoha u dijalogu između ondašnje i današnje savremene umetnosti. Umetnik nalazi paralele između svojeg ubeđenja da je u stanju da konstruiše stvarnost u skladu sa kolektivnim snovima i željama i baroknih, fluidnih modela stvarnosti. Držeći se jednog od svojih osnovnih načela da „posmatrajući sebe dok se posmatraš, tvoja percepcija postaje deo inscenacije”, Elijason je insistirao na ukidanju zabrane slikanja. Posetioci su ohrabreni da svoje foto-impresije sa izložbe objave na socijalnim mrežama uz teg #olafurbaroque.

Jedan od omiljenih motiva je rad „Tvoja nepostojana senka” (2010) koji sa pet metal-halogenih sijalica u boji, svetlosti upravljene na veliko belo platno, poziva na direktnu interaktivnost sa jednom od prostorija palate. Senke posetioca su projektovane u raznolikim bojama čiji intenzitet zavisi od položaja tela u prostoru.

„Barok, barok” se bazira na Elijasonovim radovima nastalim tokom poslednjih dvadeset godina i može se videti do 6. marta naredne godine. Jedna od instalacija koje pripadaju ovoj izložbi se nalazi u muzeju Gornjeg Belvedera.