Kralj kiča Hans-Peter Feldmann u BAWAG Contemporary galeriji
Za Hansa-Petera Feldmanna sam prvi put čula 2000 kada je Austrijski muzej u progresu objavio Profil bez reči baziran na umetnikovom modelu magazina Profil objavljenog 7. februara te godine. U pitanju je bio vrlo moćan, kako politički, tako i umetnički obračun sa (tada) aktuelnim dešavanjima u Austriji u godini koja je prevashodno bila obeležena ekstremno nepopularnom kratkoročnom političkom koalicijom između Austrijske narodne stranke i populističke desničarske Slobodarske partije Austrije. Na naslovnoj stranici Profila se nalazila fotografija kancelara Wolfganga Schüssela i njegovog novog političkog partnera Jörga Haidera pri potpisivanju koalicionog sporazuma, u činu koji je pokrenuo talas protesta širom zemlje; desetine hiljada ljudi je u ogorčenju izašlo na ulice, tražeći od vlade hitne promene. Profil bez reči je – ogoljen od tekstova, reklama i grafičkih ilustracija – pretvoren u umetničku studiju ljudske percepcije štampanih medija, sa jedne strane stavivši u pitanje ulogu tekstualnog i piktorijalnog sadržaja političkih magazina, a sa druge (nenamerno) poslavši vizualnu nemu poruku svetu – “ostali smo bez teksta”. Intervencija Hansa-Petera Feldmanna na pomenutom izdanju magazina Profil, ali i selekcija najvažnijih dela ovog nemačkog umetnika, mogu se videti na trenutnoj izložbi u bečkoj galeriji BAWAG Contemporary.
Duhovi su se malo uznemirili kada je Feldmann, kome je 2010. dodeljena Hugo Boss nagrada u znak priznanja za dostignuća u savremenoj umetnosti, odlučio da prekrije čitav izložben prostor njujorškog muzeja Solomon R. Guggenheim svojom novčanom nagradom. Zidovi su bili tapacirani sa 100.000 upotrebljenih novčanica od jednog dolara, zbog čega je čitava postavka imala čudan uticaj na posetioce koji nisu mogli da se snađu u tom konceptu. Što se tiče Feldmanna, za njega te novčanice verovatno nisu bile ništa vrednije od reprodukcija fotografija ili fotokopija koje je počeo da sakuplja kasnih 1960-ih. Nepopravljiv po pitanju ponavljanja i reprodukcije, Feldmann često insistira na jednakoj umetničkoj vrednosti originala i njegove kopije.
Neposredno pred otvaranje svoje izložbe u austrijskoj prestonici, Feldmann je imao prvu solo prezentaciju u londonskoj galeriji Serpentine. Skoro identičnog koncepta, ove dve izložbe se razlikuju u svega nekoliko detalja. Jedan od njih je da BAWAG Contemporary nažalost ne pokazuje jedno od Feldmannovih najsvežijih konceptualnih radova baziranih na sadržaju ženskih tašni. Umetnik (koji je rodom iz Düsseldorfa) je pitao desetak žena da mu predaju svoje tašne sa njihovim kompletnim sadržajem (sem kreditnih kartica, novca i pasoša) za 500€ po tašni. Potom je pažljivo aranžirao pronađene predmete u pet vitrina – mobilne telefone, higijenske proizvode, šminku, tablete protiv glavobolje, zgužvane listiće papira, novčiće i drugo zajedno sa fotokopijama novčanica i tašni – istom preciznošću kojom bi se arheološki nalazi stavljali u muzej.
Hans-Peter Feldmann je oduvek pokazivao interesovanje za žene zbog čega su mnoga od njegovih umetničkih dela bazirana na ženskim aktovima, zbirkama pin-up razglednica, erotskim kalendarima ili na višestrukim snimcima ženskih usana i kolena. Sva odeća jedne žene je foto serija koja pokazuje upravo ono o čemu njen naslov govori – pojedinačne komade odeće, sakupljene i aranžirane za perfektnu fotografsku seansu. “Teško mi je da poštujem stvari koje se uzimaju za ozbiljno” je jedna od najcitiranijih rečenica Hansa-Petera Feldmanna, preuzeta iz jednog od retkih intervjua koje je dao, i shodno tome – mrzi kada ga nazivaju umetnikom. On je, na kraju krajeva, hobi prodavac kič suvenira koji se često nalazi iza prodajnog pulta prodavnice njegove supruge u Düsseldorfu. Može da se desi da je neke od tih tričarija iz radnje upotrebio za izradu instalacije Igra senki (jedno od retkih Feldmannovih dela sa naslovom) koja je pronašla svoj put bijenala u Veneciji 2009 (“Fare Mundi” sa kustosom Danielom Birnbaumom), ali koja je takođe, da štos bude veći, projektovana i na ekran ispred Louis Vuitton butika u Minhenu u novembru 2010. Ovo nije bila poslednja kolaboracija između nemačkog umetnika i poznate francuske modne kuće koja je dijamantski jubilej britanske kraljice proslavila izložbom Hansa-Petera Feldmanna (naravno-inspirisanu kraljicom) u svojoj londonskoj New Bond Street kući. Ne zna se da li je kraljica bila oduševljena crvenim klovnovskim nosom koji je dobila na novčanici od 10 £!
Igra senki, dvadeset metara dugačak sto sa okruglim rotirajućim platfromama osvetljenih perfektno pozicioniranim lampama aljkavog izgleda, je set od sedam ‘tabloa’ sa figurinama i igračkama: lutkicama, suvenirima poznatih svetskih spomenika, plastičnim avionima, dekoracijama za svadbene torte…
Hans-Peter Feldmann se proslavio ranih 1970-ih serijom fotografija prezentovanih u vidu umetničkih knjiga. Kao tipičan primer njegovih ranih radova može se uzeti aranžman Nedeljne slike od crno-belih kopija postera koji pokazuju klišee o “sreći i lepoti”; mačići, ljubavni parovi, zalasci sunca i egzotični predeli, aranžirani su na zidu bez ikakvog specifičnog rasporeda. Takve i slične slike sakupljane iz kalendara, magazina, dnevnih listova i kataloga Feldmann je koristio u izradi kolaža, instalacija i foto albuma koji prate najopskurnije momente iz života kadar po kadar. Jedna od foto serija navodno pokazuje kadu pre i posle kupanja za šta, naravno, ne postoje nikakvi dokazi.
Instalacija koja se sastoji od vertikalno pozicioniranog plastičnog cveća u saksijama zalepljenim na zid, plastične životinje malog formata postavljene na crveni tepih, zlatne cipele sa rajsnadlama – zaista je teško reći koji je zapravo Feldmannov koncept, ali ova vrsta dečje naivnosti ima neodoljiv šarm. Dok se približavam reprodukciji Mikelanđelovog Davida i skulpturi Afrodite, zapanjena sam njihovom groteskno roza kožom i kosom i stidnim dlačicama ofarbanim u crveno i žuto. Posle izloženosti ovom napadu kiča počinjem da shavatm zašto Feldmann odbija da ga uzmu za ozbiljno.
Posle nekoliko minuta provedenih u galeriji, posetilac postaje svestan odsustva pločica sa imenima umetničkih dela: “Postoje tri stvari koje Hans-Peter Feldmann zaista mrzi: intervjue, signiranje radova i etiketa umetnika”, objašnjava kustos Helena Tatay, nastavljajući: “molim vas da ne obraćate pažnju na oznake dela, radovi ostaju bezimeni”, žurno uklanjajući dokaze o imenovanju izloženih radova.
Izložba je otvorena do 26. avgusta.
