Leopold muzej je objavio program za 2013
Beč: Broj posetilaca Leopold muzeja se tokom 2012. – zahvaljujući izložbama “Privatni Klimt” i kontroverznoj postavci “Goli muškarci” – popeo na skoro pola miliona. Drugopomenuta izložba dnevno privlači i do dve hiljade posetilaca prevashodno zaintrigiranih prvom značajnom retrospektivom muških aktova kroz istoriju umetnosti u jednom muzeju (treba napomenuti da se druga izložba identičnog naslova dešava u Lentos muzeju u Linzu, sa nešto drskijim pristupom temi). Par nedelja po otvaranju izložbe, jedan posetilac Leopolda je osetio nadahnuće da se stopi sa izložbom time što će se skinuti do gole kože, što je – na negodovanje čuvara i oduševljenje dela publike – i učinio. Pošto austrijski glavni grad živi prema svome motu (Beč je drugačiji) koji se ispoljava i u nešto većoj toleranciji prema golotinji, muškarac nije bio izbačen napolje već uljudno zamoljen da se obuče, posle čega je na miru nastavio sa svojom muzejskom posetom. Zbog ove i sličnih epizoda vezanih za “Gole muškarce” Leopold muzeju će u budućnosti biti teško da održi kvotu od pola miliona posetilaca sa manje provokativnim sadržajem, s tim je što posle zvanične prezentacije programa za 2013. očigledno da upravni odbor nema nameru da propusti svoju šansu za poboljšanjem statistika. Sudeći prema izboru izložbi za ovu godinu, Leopold muzej igra na kartu raznovrsnosti i kvaliteta.
Nova stranica će se okrenuti večeri 21. marta otvaranjem izložbe “Oblaci; između neba i Zemlje”, posvećene kapricioznosti vremenskih prilika predstavljenih u likovnoj i fotografskoj umetnosti i emocijama koje “inscenacija” oblaka izaziva kod posmatrača.
Kustosi Tobias G. Natter i Franz Smola u oblacima vide “fascinantne fenomene između zemlje i večnosti”, velikodušno se oslanjajući na umetnička imena koja su do sada uvek garantovala dobru posetu. U fokusu se nalaze odabrana dela poznatih umetnika od ranog 19. veka do danas, među njima: William Turner, Carl Gustav Carus, Claude Monet, Alfred Sisley, Gustav Klimt, Egon Schiele, Ferdinand Hodler, Caspar David Friedrich, Rene Magritte, Alfred Stieglitz, Herbert Bayer, Bruce Conner, Thomas Ruff, Anselm Kiefer, Olafur Eliasson i Gerhard Richter.
Autori izložbenog koncepta su najviše zainteresovani da pokažu igru svetlosti i atmosferske efekte oblaka u umetničkim delima, ali takođe ne beže ni od drugačije vrste oblaka zbog čega smo suočeni i sa takozvanim “atomskim pečurkama” koje su glavna tema “Raskrsnica”, tridesetominutnog filma američkog umetnika Bruca Connera (1933-2008).
Na jesen je red na jednog od najpoznatijih austrijskih slikara koji je uz Gustava Klimta i Egona Schielea jedan od najjačih turističkih magneta Leopold muzeja. “Oskar Kokoschka, ranjivi titan” je izložba nastala u kooperaciji sa Bečkom akademijom primenjenih umetnosti u čijem posedu se nalazi 5000 fotografija iz Kokoschkine zaostavštine. Tim kustosa koji čine Thobias G. Natter, Franz Smola, Patrick Werkner & Bernadette Reinhold osvetljava nepoznate detalje iz umetnikovog života, uspostavljajući dijalog između fotografija i umetničkih dela..
Austrijski umetnik srednje generacije Manfred Bockelmann će na proleće predstaviti svoj najnoviji projekat “Crtežom protiv zaborava”, velikoformatnu prezentaciju crteža izvedenih ugljem baziranih na originalima fotografija pripadnika nacionalnih manjina (Roma, Sinti, Jevreja i Slovena) snimljenih od strane eugeničara i gestapovca tokom Drugog svetskog rata. Bockelmann je izabrao portrete dece i omladine starosne dobi između 2-16 godina, neke od njih nastale pre nego što su žrtve bile upoznate sa svojom sudbinom. “Ljudi nisu znali zašto ih slikaju i mnogi bi se specijalno doterali da bi izgledali što lepše na fotografijama” objašnjava kustos Diethard leopold dodajući “i pored toga, strah se reflektuje u njihovim očima”. Kustos naglašava da je pravo čudo što su takve fotografije uopšte sačuvane; kada su nacisti postali svesni da će izgubiti rat, počeli su sa uništavanjem svih dokaza o masovnim ubistvima u koncentracionim logorima. Posvećen ovom projektu od 2010, cilj Manfreda Bockelmanna je da sačuva makar neke od žrtava nacističkog terora od zaborava, pozivajući javnost na saosećajnost sa likvidiranima. “Ne pokazujem mučenike, leševe ni lica žrtava izmrcvarena glađu, bolestima i iscrpljenošću koje su im kasnije izbrisale identitet. Pokazujem ličnosti”, objašnjava umetnik koji se teško nosi sa činjenicom da je neko izmislio sistem po kome su ljudi na osnovu svoga porekla i etniciteta bili klasifikovani kao “nečisti” i “manjkavih ljudskih kvaliteta”.
