Franz Zadrazil, čuvar gradskih tajni
Vaš prvi instinkt će možda biti da proverite da li su stvarne. Bezimeno slikarsko delo (2004) koje podseća na velikoformatne vetrom okrnjene američke reklamne bilborde za nešto što bi mogao biti, na primer, motel u Novom Meksiku, je neverovatno autentično sa svojom optikom oljuštenog emajla i izbledelih boja, mrlja od rđe i nejednakih nijansi jedne boje. Svesni njenog uticaja na posetioce, zaposleni u ESSL muzeju su na pola metra od ovog ulja na drvenom panelu postavili upozorenje “molimo vas da ne dirate umetničko delo”.
Ukoliko niste Austrijanac malo je verovatno da ste ikada čuli za Franca Zadrazila (1942-2005). Ali dok se budete približavali njegovom 130×130 ulju na novopanu Pintchik Country (1984), može vas iznenaditi snažan osećaj već viđenog. Nesvesno ćete početi da mislite na “Očajne domaćice”, odnosno na kratku sekvencu u uvodnoj špici serije koja pokazuje Pintchik Country mural.
Krećući se kroz izložbene prostorije pred očima će vam se jedna za drugom ukazivati slike fasada, zastarelih reklama, grafita i arhitekture “propadanja” – zarđalih građevinskih konstrukcija, okrnjenih zidova i oronulih kvartova, upadljivo pustih. Ni na jednoj od kompozicija nećete primetiti ljudsku priliku. Zadrazil se, kako to u svome eseju “Lica fasada” piše Anđela Štif,prevashodno interesovao za “ljudsku usamljenost i otuđenje usred meteža modernog života”.
Rođen 1942. u ratom razorenom Beču, od momenta kada je posegao za slikarskom četkicom Zadrazila su privlačili simboli propadanja velikih gradova i zgrade sa “pričom”. Portretirao je sakrivene ili zaboravljene kutke Beča, Pariza i Njujorka, pokazujući njihovo najmanje laskavo lice sa toplom naklonošću.
Motivi koje je slikao su bili bazirani na crno-belim fotografijama snimljenim tokom dugih šetnji ulicama pomenuta tri grada. Bio je veoma probirljiv po pitanju izbora čudnih, bizarnih ili pohabanih detalja u urbanim pejzažima, uvek u potrazi za nečim specijalnim što bi mu se dopalo. Uprkos korišćenju fotografija kao podloge za slike projektovanjem negativa na podlogu, Zadrazil nije foto-realista. U svome tekstualnom prilogu za izložbeni katalog, kustos ESSL muzeja Andreas Hoffler objašnjava zbog čega je to slučaj: “Američki fotorealisti su želeli da što vernije prenesu specijalan kolorit i fokus ili odsustvo fokusa svojih fotografskih modela. Zadrazil za to uopšte nije bio zainteresovan jer je bio previše slikar, autor jedinstvenog kolorita i fotografske atmosfere koja je mogla da se sasvim razlikuje od modela koji joj je poslužio…”
Izložba ‘Franz Zadrazil’ je otvorena do 28. Oktobra.
Od utorka do nedelje ESSL muzej nudi besplatan autobuski prevoz koji za Klosterneuburg polazi ispred Albertine i to u 10:00, 12:00, 14:00 i 16:00 časova
