Kauboj i dalje jaše ljut

Intervju sa Achdéom je objavljen 17. Juna u dnevnom listu “Politika”

Muzej Karikature Krems: Priča o Taličnom Tomu, najpoznatijem strip kauboju na svetu, je zašla u šezdeset i sedmu godinu svog postojanja, a da se ne primećuju znaci opadanja njene popularnosti. Belgijski izdavači Dupuis i kasnije Dargaud su do sada prodali trista miliona egzemplara pojedinačnih albuma samo na frankofonom području, a da pri tome u statistiku nije ušao tiraž stripova u nastavcima koji su se godinama objavljivali u nedeljniku Spirou. Avanture Taličnog Toma nisu prekinute ni smrću njegovog kreatora Morrisa (pravo ime Maurice de Bevera, 1923-2001)¹čija se želja da ga njegov junak nadživi ispunila nominovanjem Achdéa (pseudonim Hervea Darmentona, rođenog 1961) njegovim legitimnim naslednikom. Morris, koji je znatno doprineo klasifikaciji stripa kao devete umetnosti, je olakšao odluku izdavaču pohvalivši 1999. Achdéov doprinos specijalnom omažu Taličnom Tomu za četvorostranični strip “Talični Tom i Mitraljez kid”. Prvi zadatak koji je Dargaud dodelio novoimenovanom crtaču je bila saradnja na novoj seriji koja se bazirala na avanturama tupavog psa Lajavka. Od tada, Achdé se približio popularnosti svog nekadašnjeg idola i tvorca Taličnog Toma, a od nedavno, kreiranjem stripa o detetu Taličnom (Kid Lucky) – i sam je postao zvezda internacionalne (klasične) strip scene, sa vrtoglavim tiražem od četvrtine miliona prodatih primeraka sa poslednjom objavljenom epizodom o slavnom kauboju.

Muzej karikature u Kremsu je tek drugi put u svojoj novoj istoriji potpuno fokusiran na strip. Na izložbi o Taličnom Tomu koja traje do polovine novembra ove godine, publika može da uživa u originalnim skicama, crtežima i vanserijskim izdanjima stripova o usamljenom kauboju na opsežnoj retrospektivi koja osvetljava i crtačku produkciju Achdéa. Za najmlađe veliku radost nude kulise tipičnog gradića iz popularnog stripa, sa sve bioskopom “iza rešetaka” ćelije braće Dalton i “senkama” najbržeg revolveraša divljeg Zapada.
Marina se sa Achdéom srela u Kremsu nekoliko sati pred zvanično otvaranje izložbe za javnost. Intervju je vođen na francuskom jeziku.

 

Kakav je osećaj crtati junaka iz detinsjtva?

To je bio strip koji sam gutao kao dete, a pošto je moja majka zbog toga bila očajna sklopili smo sporazum: morao sam da pročitam četiri knjige u zamenu za jedan strip. Pošto nismo imali puno para, mislim da su se moji roditelji predali kada su shvatili da je bolje da nam kupe strip koji košta jedan franak nego bicikl koji nisu mogli da priušte. Kao odrastao čovek sam, sa dušom u nosu, pokušavao da izdam svoj prvi strip album. Onda je došlo iskušenje izdržavanja sopstvenim radom dok mi nisu ponudili da crtam Taličnog Toma! To nije loše za nekoga ko je u taj zanat uskočio pravo sa rendgenologije! Ne prođe nijedan dan a da sebi ne kažem da sam srećković, mada je velika odgovornost nastaviti sa radom na jednoj tako legendarnoj ličnosti kao što je Talični Tom.

U međuvremenu radite na drugom albumu “Kid Lucky-Kauboj šegrt”, strip seriji o detinjstvu Taličnog Toma. Za razliku od originalnog koncepta na kome ste sarađivali sa dvojicom scenarista, ovde se potpisujete kao stopostotni autor.

To je prevashodno odluka izdavača. Kid Lucky je bio moja ideja jer sam želeo da se obratim najmlađoj publici. Taličnog Toma, na kraju krajeva, retko čitaju deca mlađa od 11 godina. Hteo sam da otvorim vrata sveta stripa najmlađima i da ih istovremeno pripremim na odraslog Taličnog Toma. Imao sam pred očima dva cilja. Jedan je bio da pokažem zbog čega se Talični Tom tako zove, zašto tako dobro barata koltom, zašto peva i zašto nije smešan kao svi oko njega. Drugo, humor sam hteo da oslonim na vizuelni sadržaj zbog čega u ovoj strip seriji nema puno reči – deca se prvo nauče da hodaju pre nego što krenu da eksperimentišu sa jezikom. Kid Lucky je kao i sva deca – nestašan, pun klinačkih ideja i fazona zbog čega publika sa njim može da se smeje od srca.

 

I pored neverovatne popularnosti vaših autorskih stripova na francuskom govornom području, Talični Tom ostaje jedini pravi internacionalni uspeh.

Francuski strip nije lako prevodljiv na strane jezike jer je u našoj klasičnoj tradiciji igra rečima najjači humoristički adut. Svetsko tržište je jako zatvoreno i jedino naši “klasici” i dalje beru veliki uspeh: Asteriks, Gaša, Tintin i naravno Talični Tom, ali ne treba zaboraviti da su svi oni profitirali u doba kada nije bilo puno konkurencije. Deca nisu imala ni video igre, ni “pametne” telefone ni kompjutere. Internacionalni uspeh me ipak nije zaobišao. Neki od mojih stripova su prevedeni na indonežanski,nemački, arapski i koreanski jezik. Dve avanture “C.R.S-Détresse” su se pojavile na nemačkom tržištu, ali ta tema je univerzalna jer ne postoji zemlja u kojoj se narod rado ne ruga policiji. “Drumski prokletnici” – o porodici koja stalno upada u komične situacije u svome starom Citroenu je još nešto sa čime dosta ljudi može da se identifikuje.

Da li ste ikada imali problema sa cenzurom?

Samo jednom! Moj humor se obraća svima, sve, sve samo bez cigarete! (aluzija na zabranu pušenja u Taličnom Tomu)

Cenzori su uspeli da izbrišu cigaretu i iz ruke Žana Pola Sartra….

Isto se desilo i Žaku Tatiju kome su uklonili lulu iz usta. Meni je jasno da neko pazi na naše zdravlje, ali nasrtati na istorijske činjenice je bezveze. S druge strane ne mislim da je važno da li Talični Tom puši jer nekoga možete učiniti markantnim na milion načina. U ovom konkretnomk slučaju promenu je sproveo sam Moris jer da Taličnom u usta nije ubacio slamku umesto cigarete, ne bi imao nikakve šanse na američkom tržištu. Čak je zbog ttoga 1988. dobio nagradu Svetske zdravstvene organizacije! Znate kako je, kod Amerikanaca možete da pokažete preklane ljude, rasporene stomake i oružja na tone, ali ne i cigaretu.

Cenzura je u slučaju Taličnog otišla korak dalje.…

Kakve sve stvari traže od mene za britansko i američko tržište! Elem, više ne bih smeo da crtam meksikance kako spavaju jer to stvara utisak da su lenji, morao bih da istanjim usta Afrikancima, a Indijanci bi trebali da pričaju francuskim Viktora Igoa (odnosno, za anglosaksonce: šekspirovski!) Ja im kažem da ne želim da menjam tradiciju, pa nek onda oni sami kroje gotov strip kako im je volja.

Kako izgleda vaš crtački proces?

Ja sam zanatlija u duši, što će reći da crtam rukom. Današnja generacija crtača se skoro isključivo koristi kompjuterom. Moje oruđe su siva olovka, lenjir i gumica, bar što se tiče čitavog skiciranja. Četkicom radim na razvijanju likova a za ispunjavanje balončića tekstom, koristim pero sa kojim sam se sprijateljio još u osnovnoj školi kada sam radio na svome krasnopisu. Prednost crtanja rukom je ta što me nestanak struje i kuršlus uopšte ne sputavaju u radu. Kada radite na kompjuteru, hteli-ne hteli vi ste skoncentrisani na virtuelan svet i mašina postaje važnija od umetnika.

Izložba o Taličnom Tomu u Muzeju karikature u Kremsu traje do 17. novembra ove godine.

_______________________________________________________________________________